Чланови литерарне секције Дома ученика средњих школа су и ове школске године активно учествовали на 15. Међународном фестивалу поезије младих песника под називин „Машта и снови“ у организацији центра за културу Сирмиумарт, Сремска Митровица. Када смо примили и прочитали конкурс почели смо да пишемо стихове и лирске записе на тему машта и снови. На адресу Сирмиумарта смо послали радове са именима ученика који су конкурисали, овом приликом је конкурисало четири члана секције са по једном песмом: Дуња Јеремић, Бранислава Мастило, Александра Пршић и Никола Вујновић.
Затим смо добили извештај из Сирмиумарта, у коме нас обавештавају да су у ужи избор ушле све четири песме од наших младих песника, а такође и позив да дођемо на завршну свечаност, на којој ће бити објављена и имена победника.
Завршној свечаности су присуствовале и читале своје стихове: Дуња Јеремић и Александра Пршић и изненадили се и обрадовали када смо чули да је од преко 200. радова, који су пристигли на конкурс из Србије и региона, песм наших младих аутора су ушле у ужи избор. На свечаности су сви ученици чији су радови изабрани међу дванаест најбољих младих аутора старијег узреста, читали своје радове. Прво место је освојила песма “Не дирај ми песму“ Јоване Глиџић, ученице првог разреда Гимназије „Бора Станковић“ из Ниша.
Писмо
Напиши ми писмо
Али, онако на свој начин
Заборави како се пишу ћ и ч
Помешај слова и раздвој речи
А опет споји оне које и не требају бити спојене
Само ћу тако знати да си ми ти писао
Некима можда чудно али мени ништа мање драго
Јер ћеш „Волим те“ увек исто написати
Твоје срце те речи врло добро познаје
И оно срцуленце које ћеш нацртати у десном углу
уместо свог имена
Јер ја знам ко си, знам и Ко те је послао
И чекаћу крај сандучета да дође писмо
из белог света у наш малени град
И знаћу којом си хемијском написао свако слово
И како си стао да размислиш шта би још написао
знајући да ти никада све не може стати на један папир
А ја ћу одмах написати писмо за тебе
Иако знаш да ти ништа не морам рећи
Он ће ти једног дана рећи све
А до тада, напиши ми писмо.
Александра Пршић је ученица трећег разреда Медицинске школе „Драгиња Никшић“ у Сремској Митровици, борави у Дому ученика средњих школа Сремска Митровица и члан је литерарне секције Дома.
—————————————————————————————————————————————————–
МАШТА
Када свет постане сив и тих,
када се сенке над душе спусте,
ја затворим очи, корак направим,
и кренем путем где су звезде пусте.
У том свету без зидова, граница,
тамо где мисли смеју да лете,
машта је срце сваког почетка,
а снови кључеви за нове светове.
Видим градове што светле у ноћи,
улице од песме, мостове дуге,
реке што теку без икаквог краја,
обале што чекају кораке друге.
У сновима пловим, без страха, без стреса,
на крилима ветра, кроз време и дане,
ту свака је прича могућа, жива,
и свака тајна чека да сване.
Машта је јача од свих окова,
од закона света, од хладних речи,
ко уме да сања, тај уме да створи,
и оно што други не могу рећи.
А када се пробудим, знам да могу,
јер све што у сновима искрено живи,
у јави ће једном постати стварно,
кад срце у пламен наде се скрило.
Дуња Јеремић је ученица првог разреда Медицинске школе „Драгиња Никшић“ у Сремској Митровици, борави у Дому ученика средњих школа Сремска Митровица и члан је литерарне секције Дома.
—————————————————————————————————————————————————–
Сањар међу звездама
Каква је то звезда што светли у ноћи,
у сновима плови, у мислима точи.
сања о срећи, о љубави сјајној,
о свету без бола, правди бескрајној.
Она не стаје, лети кроз време,
У њеној машти цвеће никада не вене.
Али сваки пут када снов јој краду,
њена се душа утапа у наду.
Волите овај живот, и људе, и срећу,
Али они не виде њену топлину.
За њих је сањар тек илузија,
још један луталица без визија.
Понекад снови постану тамни,
тешки и хладни, болно сам.
Али она и даље у звезде гледа,
тражи свој пут ка свету без беде.
Бранислава Мастило је ученица другог разреда Медицинске школе „Драгиња Никшић“ у Сремској Митровици, борави у Дому ученика средњих школа Сремска Митровица и члан је литерарне секције Дома.
—————————————————————————————————————————————————–
Тајни зачин
У тамној ноћи, где снови плешу,
између две несијајуће звезде,
седи један мали цвет, који тканину живота везе
Свака од ових звезда
је посебан на свој начин,
али овај на левој страни, изгледа да има
неки тајни зачин.
Немој цвете да дозволиш да те
освоји мирис зачина тајног,
може те одвести у вртлог зла,
зла чудног и дуготрајног.
Не дозволи цвете, да те због
зачина тајног тканина живота трули,
прати другу, ружнију, звезду иако
за њу многи нису чули.
Када осетиш и препознаш,
друге звезде невидљиви сјај,
живот ће ти цвете мој,
постати прави мали рај.
Никола Вујновић је ученик трећег разреда Медицинске школе „Драгиња Никшић“ у Сремској Митровици, борави у Дому ученика средњих школа Сремска Митровица и члан је литерарне секције Дома.